Karijes. Karijes je oboljenje koje se karakteriše razaranjem tvrdog zubnog tkiva i stvaranje šupljine na zubu. Nastaje uzajamnim delovanjem bakterija i kiselih produkata iz hrane i napitaka koji vrše demineralizaciju najpre gleđi. Dok je karijes u gleđi nije praćen bolovima. Što karijes napreduje dublje mogu se javiti i prve tegobe. Zub najčešće boli na hladno, toplo, zagriz ili slatko. Bol je oštar i prestaje nakon par sekundi. Ukoliko se bolovi pogoršavaju, traju duže i javljaju se sami od sebe, onda dolazi do zapaljenja zubnog živca. Karije se leči uklanjanjem karijesom zahvaćenih tkiva i stavljanjem plombe da se zapečati nastala šupljina na zubu.
Karijes je oboljenje tvrdih zubnih tkiva koje se karakteriše stvaranjem šupljine na zubu
Pulpitis. Pulpitis je zapaljenje zubnog živca. Najčešće nastaje kao posledica nelečenog karijesa, koji je izuzetno duboko napredovao. Ređe pulpitis može nastati kao posledica brušenja zuba, parodontopatije ili neke druge hronične iritacije. Kada dođe do razvoja pulpitisa, javljaju se jaki bolovi. Zub može da boli na hladno, toplo, dodir, zagriz, slatko, a takođe bol može da se javi sam od sebe. Bol traje nekoliko minuta, pa i po nekoliko sati. Lečenje pulpitisa podrazumeva lečenje kanala, odnosno, vađenje živca.
Gingivitis. Gingivitis je zapaljenje desni. Postoji više tipova gingivitisa. Najčešći je tzv. kataralni gingivitis. Desni su crvene, otečene, mekane i krvare i na najmanji dodir. Mogu se javiti bolovi, ali oni su nespecifični. Bol je tup i konstantan. Uzrok gingivitisa su bakterije uz zubnog plaka i kamenca. Stoga, lečenje gingivitisa podrazumeva uklanjanje tvrdih i mekih naslaga sa zuba. Ukoliko se ne leči, gingivitis prelazi u parodontopatiju.
Parodontopatija je najrasprostranjenije oboljenje savremenog čoveka
Parodontopatija. Parodontopatija je najčešće oralno oboljenje savremenog čoveka. To je oboljenje koje se karakteriše stvaranjem parodontalnih džepova usled trajne destrukcije kosti i vlakana koja vezuju zub za kost. Ukoliko se džepovi ne čiste, parodontopatija napreduje do klaćenja, a zatim i gubitka zuba. Uzroci su takođe bakterije iz zubnog plaka i kamenca. Lečenje parodontopatije zavisi od tipa gubitka kosti, izgleda džepova i uznapredovalosti oboljenja. Može biti konzervativno (kiretaža parodontalnih džepova) ili hirurško. Vrsta lečenja se određuje na osnovu detaljnog pregleda, ispitivanja i merenja džepova, analize RTG snimka i procene samog pacijenta.
Cista. Cista je patološka šupljina okružena nepropusnom membranom od epitela i vezivnog tkiva. Može da se stvori i na vrhu korena zuba. Najčešće nastaje kao posledica nelečenih pulpitisa. S obzirom na to da ima čvrst, nepropustan omotač, jedini način da se cista izleči je apikotomija, odnosno odsecanje vrha korena zuba, koji se uklanja zajedno sa cistom. Ukoliko je cista obuhvatila više od polovine korena zuba, tako da će apikotomija ugroziti stabilnost zuba u kosti, onda je jedino rešenje da se zub izvadi. Ciste ne izazivaju nikakve tegobe, rastu podmuklo razarajući kost, zbog čega ih treba odmah eliminisati.
Drugi periapikalni procesi. Pored ciste na vrhu korena zuba mogu da se jave i drugi tipovi patoloških procesa. Oni mogu biti akutni i hronični. Akutni se karakterišu veoma oštrim i jakim bolovima, kada zub boli sam od sebe. Hronični procesi su bezbolni. I jedni i drugi se leče endodontski, odnosno, lečenjem kanala. Lečenje je komplikovanije, traje malo duže, zbog toga što je potrebno nekoliko puta promeniti lek dok se na neko vreme stanje ne stabilizuje i pacijent bude bez tegoba.
Vaš ROYAL DENTAL
