Svako od nas ima jednu ili više rutinskih stvari koje obavljamo tokom dana, nevažno da li su to navike vezane za buđenje ujutru ili povratak s posla kući. Naš mozak je „istreniran“ da radi ove rutinske stvari. One čine život mnogo jednostavnijim, tako da ne moramo da mislimo o svakoj pojedinačnoj stvari koju treba da uradimo.
Sistem (samo)nagrađivanja značajno doprinosi razvoju pozitivnih navika, pa tako i navika u održavanju oralne higijene
Međutim, neretko, neke od stečenih navika i nisu dobre po nas. Dokazano je da je našem mozgu lakše steći rutinu da ne uradi nešto što bismo inače trebali. Zbog toga mnogi od nas imaju izgovor da „nemamo vremena za neke stvari“ ili jednostavno usvajamo neke loše navike. Pa tako, ako ne održavamo oralnu higijenu redovno ili pravilno, ako ne koristimo konac za zube, ako ne peremo zube duže od 3 minuta, ako konzumiramo velike količine ugljenih hidrata više puta u toku dana, to će imati negativne posledice u pogledu razvoja obrazaca navika u našem mozgu. Dugotrajno pridržavanje ovih radnji dolazi do stvaranja loših navika, tako da mi znamo da bi trebalo da održavamo oralnu higijenu, ali u našem mozgu ne postoji obrazac da isto primeni.
Međutim, postoje različiti načini da se naš mozak „istrenira“, tako da se formiraju novi obrasci navika, dobrih navika, koje će imati pozitivan ishod na naš celokupni život. Neurolozi i psihijatri, koji su se godinama bavili izučavanjem ljudskih navika i formiranjem obrazaca u ljudskom mozgu za njihovo rutinsko ponavljanje došli su do zaključka da se svaka navika sastoji od stimulansa, rutine i nagrade. Stimulansi nas navode da uradimo nešto, rutina je način na koji to nešto radimo, a nagrada je razlog zbog čega to nešto radimo.
Na primer, preskakanje večernjeg pranja zuba pred spavanje. Stimulans koji nas navodi da preskočimo pranje zuba je želja da spavamo. Rutina koju izvodimo je oblačenje pidžame i nameštanje kreveta, a nagrada više sna i odmora. Da bismo stekli novu pozitivnu naviku, treba pronaći način da se ona stekne, a da se pritom ne menja nagrada koju dobijamo na kraju njenog izvršenja.
Kada pravilno održavanje oralne higijene postane deo rutine, smanjuje se učestalost pojave karijesa i parodontopatije u odrasloj dobi
U ovom slučaju, promena u navikama bi bila da povećamo sebi slobodno vreme uveče, kako bismo mogli da usvojimo novu rutinu, a to je pranje zuba. To možemo postići tako što ćemo večerati ranije ili tako što ćemo skratiti vreme koje provodimo pred televizorom, kompjuterom i mobilnim telefonima surfujući po internetu. Na ovaj način dobijamo dodatno vreme koje može da se iskoristi za pravilno i temeljno pranje zuba. Sticanjem novog obrasca i dalje kao stimulans imamo želju za snom i dalje nam ostaje ista nagrada, duže vreme u krevetu, ali smo usvojili novu rutinu – pranje zuba.
Sticanje i menjanje navika posebno teško pada u prvim nedeljama, kada većina ljudi posustane. Potrebno je najmanje dva meseca da bi se neke rutinske radnje pretvorile u naviku. Zbog toga je nekad poželjno primenjivati neke stvari, kako bismo motivisali sami sebe da nastavimo da izvodimo nove obrasce, sve dok oni ne pređu u naviku. Npr. možemo sebe za postignute uspehe nagrađivati češće, nakon 3 dana, nakon 7 dana, nakon mesec dana. Ukoliko se ne pridržavamo novog obrasca ponašanja, nagrada izostaje. Ili jednostavno možemo zabeležiti postignute rezultate u vidu grafikona. Možemo napraviti sebi podsetnik u našim telefonima, koji će da nas opominje na svakih 5 minuta dok ne odemo u kupatilo i operemo zube, ili da nas neko iz našeg okruženja podseća dok ne počnemo oralnu higijenu da sprovodimo rutinski.
Ovo je bio samo jedan od primera, a načina za postizanje pozitivnih navika je mnogo. Samo je bitno razviti svest o značaju oralnog zdravlja i njegovom očuvanju. Kao i zdravlja uopšte.
Vaš ROYAL DENTAL
