Estetika (nauka o lepom) u 21. veku predstavlja prioritet u gotovo svakom segmentu života. Faktički nema oblasti u kojoj estetika može biti zapostavljena.
Iako su se počeci stomatologije bazirali na oslobađanju bola, lečenju i očuvanju zuba, poslednjih decenija sve je bitinija tzv. estetika osmeha. U savremenoj stomatologiji, da bi se postigla idealna estetika osmeha, zubi moraju da imaju odgovarajući oblik, raspored, da budu međusobno u skladnom odnosu, kao i sa ostatkom lica i glave, i da imaju zaodovljavajuću boju. Međutim, najčešći problem na koji se nailazi u svakodnevnoj praksi jeste razilaženje stomatologa, koji se vodi određenim principima estetike, i pacijenata, koji ponekad imaju sopstveni doživljaj lepote.
Oblik, veličina i položaj zuba odgovaraju njihovoj funkciji, a samim tim i estetici
Estetika osmeha ima svoja određena "pravila", koja su zasnovana na dugogodišnjim ispitivanjima većeg dela populacije, kako bi se odredio izgled zuba koji ima veći deo stanovnika zemlje. Ono što je činjenica, kada je stomatologija u pitanju, to je da su funkcija i estetika međusobno povezani. Kriterijumi idealnog osmeha prema naučnim stanovištima su:
Oblik i veličina zuba. Osim što oblik i veličina zuba diktiraju njihovu funkciju u žvakanju hrane, oblik i veličina zuba takođe igraju značajnu ulogu u estetici osmeha. Npr. gornji sekutići treba da budu trapezastog oblika, s tim što su lateralni sekutići (dvojke) za 1mm kraći od centralnih. Očnjaci treba da imaju zašiljenu sečivnu ivicu, čiji vrh je u istoj ravni kao sečivna ivica centralnog sekutića. Ovakav oblik zuba diktira i njihovu funkciju, stoga sekutići i očnjaci služe za otkidanje i sečenje hrane, dok bočni zubi služe za mlevenje hrane.
Položaj, raspored i simetrija zuba. Da bi zubi vršili svoju funkciju, a estetika bila zadovoljavajuća, zubi moraju da budu u tačno određenom rasporedu, to znači da se sekutići nalaze na sredini vilica, a zatim idu očnjaci, prekutnjaci i kutnjaci kao poslednji. Ni jedan od zuba ne bi trebalo da bude smešten van zubnog niza, nagnut ili zarotiran. U odnosu na sredinu lica, zubi treba međusobno da budu simetrični, kao predmet i lik u ogledalu, kako po obliku i veličini, tako i po poziciji.
Usklađenost zuba sa vilicama, usnama i ostatkom lica, građom tela i polom. Zubi svojim oblikom i veličinom treba da odgovaraju anatomskom tipu lica, glave i tela. Dok muškarci pretežno imaju krupnije zube, četvrtastog oblika, naglašenijih ivica i uglova, za žene je karakteristično da zubi budu grasilniji, manjih dimenzija, blagih uglova i ivica. Kod atletski građenih osoba zubi su krupniji, oštrijih ivica i uglova. Oblik zuba treba da bude u skladu sa oblikom lica. Osobe čije je lice trouglastog oblika imaju sitnije zube u osnovi trouglastog oblika, dok osobe sa izduženim licem imaju zuba ovalnog oblika. Osobe četvrtastog lica imaju zube četvrtastog oblika. Zubi moraju biti u skladu sa oblikom i veličinom vilica, kako bi njihov položaj i raspored bio pravilan.
Vidljivost zuba pri osmehu (linija osmeha). Pri normalnom, neusiljenom osmehu krunice zuba treba da budu u potpunosti vidljive, dok desni treba da budu vidljive samo između zuba, ili neznatno oko vrata zuba. Gornji zubi dominiraju u odnosu na gornje, mada se sa godinama linija osmeha menja i postaju vidljiviji donji zubi. Pri opuštenim usnama u mirovanju, usne treba da budu blago razmaknute, pri čemu se vide samo sečivne ivice gornjih sekutića. Položaj zuba treba da bude takav da omogućava spajanje gornje i donje usne bez napora i zatezanja mišića.
Boja zuba je bitan faktor estetike osmeha
Desni. Da bi desni ispunjavale estetske zahteve, one moraju najpre da budu <strong>zdrave. Zdrave desni su svetlo ružičaste boje, zrnaste površine, nisu otečene i ne krvare. One treba da prate vratove zuba i svojim oblikom da budu simetrične. Treba da ispunjavaju prostore između zuba do kontaktnih tačaka zuba i samo taj deo desni treba da je vidljiv pri neusiljenom osmehu.
Boja zuba. Kada je reč o boji zuba, iako je ona stvar subjektivnog doživljaja, o nekim stvarima ipak treba povesti računa. Boja treba da bude u skladu sa godinama. Mlađe osobe imaju svetlije zuba, dok kod starijih osoba one vremenom poprimaju tamnije nijanse. Kod osoba tamnije puti ista nijansa boje zuba izgleda svetlije nego kod osoba svetle puti.
Kod stomatoloških intervencija gde se menja postojeći izgled zuba i osmeha, stomatolog treba da sledi ova pravila, kako bi ispoštovao i estetiku i funkciju. Međutim, nekad se mišljenje pacijenata razilazi sa mišljenjem stomatologa, pa ono što je po pravilima, pacijenti mogu da ne doživljavaju kao lepo. U određenim situacijama se mogu napraviti komprimisi, dok u nekim ne. Pacijenti najviše mogu da utiču na boju svojih zuba, naročito kod totalne rehabilitacije. Kada se radi nekoliko zuba, onda bi najidealnije bilo uklopiti boju sa bojom postojećih susednih zuba. Međutim, kada se rade krunice na svim zubima u estetskoj (vidljivoj) zoni, pacijent može sam da se izjasni za boju zuba. Isto tako pacijent može da utiče na oblik zuba, u smisu da li želi naglašenije ivice, uglove ili ne, da li želi kraće ili duže zube. Takođe, pacijent može da odluči da li će svi zubi biti u istoj ravni (iste dužine sekutića, očnjaci bez zašiljene ivice) ili će se raditi standardni oblik. Na širinu zuba pacijenti ne mogu nikako uticati. Ona je određena širinom postojećih zuba, kao i širinom vilice.
Zbog toga kod izrade protetskih radova, naročito kompleksnih radova, kao što su veliki mostovi, mostovi na implantatima, kombinovane proteze i slično, vrlo je važno da pacijent aktivno učestvuje zajedno sa stomatologom u kreiranju svog osmeha. Definitivnoj predaji rada, odnosno cementiranju u ustima, prethodi proba, kada pacijent može da proceni da li su ispunjeni njegovi estetski zahtevi, a zatim da se konsultuje sa stomatologom oko eventualnih promena. Neke sitnice se mogu korigovati na licu mesta, dok se za neke stvari rad sa instrukcijama vraća u laboratoriju. Onog trenutka kada pacijent da svoj pristanak, rad se cementira u ustima, na obostrano zadovoljstvo i stomatologa, i pacijenta.
Vaš ROYAL DENTAL
