Bele plombe u potpunosti potisnule sive

Karijes zuba predstavlja jedno od najrasprostranjenijih oboljenja savremenog čoveka. Karijes podrazumeva demineralizaciju tvrdih zubnih tkiva pod dejstvom bakterija. Počinje uvek od gleđi zuba i širi se u dubinu, kada bakterije prodiru u zubnu pulpu, izazivajući njenu upalu, odnosno pulpitis. Dok je karijes još u gleđi, uglavnom ne izaziva nikakve tegobe.

Međutim, čim zahvati dentin, tkivo koje se nalazi ispod gleđi, mogu se javiti određeni simptomi. Najčeće se javljaju kratkotrajni sevajući bolovi. Zub može da boli na hladno, na toplo, na slatko. Bol kratko traje i prestaje nakon dejstva nadražaja. Kada bakterije prodru u zubnu pulpu i dođe do razvoja pulpitisa, simptomi se pogoršavaju. Zub takođe može da boli na hladno, na toplo, na slatko, na zagriz, ali su bolovi mnogo jači i duže traju. Neretko, zub može da boli sam od sebe, odnosno, bol može da se javi spontano naročito noću. U tom slučaju neophodno je lečiti kanale, odnosno izvaditi živac. Da bi se sve ovo sprečilo, odnosno, da bi se sprečilo napredovanje karijesa prema zubnom živcu, neophodno je što pre očistiti ga i postaviti ispun, odnosno plombu.

Do pre nekoliko godina, dok se tehnologija materijala za plombe razvijala, najbolji izbor u lečenju karijesa bile su amalgamske ili, tzv. sive, odnosno crne plombe. Amalgam predstavlja metalnu leguru, koja u sebi sadrži više metala poput srebra, bakra, cinka i žive, koja je materijalu omogućavala da bude u polutečnom stanju, kako bi se mogao oblikovati i uopšte koristiti za pečaćenje kaviteta nastalih nakon uklanjanja karijesa. Međutim, iako su ove sive plombe imale odlične fizičke osobine i sa funkcionalnog aspekta zadovoljavale sve zahteve, glavni problem u njihovoj primeni bila je estetika. Zbog toga se decenijama unazad radilo na razvoju odgovarajućih belih plombi, koje će biti neprimetne u ustima pacijenta.

Prve kompozitne ili bele plombe su se pojavile pre nekoliko decenija na tržištu. Međutim, one nisu imale ni približno dobre mehaničke osobine kakve su imale sive plombe. Bele plombe su naročito bile slabo otporne na pritisak. Zbog toga nije dolazilo u obzir postavljanje bele plombe na neki od bočnih zuba. One su bile ograničene prvenstveno na prednje zube, tzv. estetsku zonu. Međutim, godinama su naučnici radili na tome da stvore što idealniji materijal za kompozitne plombe, koji neće zadovoljavati samo estetski momenat, već i funkcionalni. Stoga su se godinama unazad na tržištu pojavljivale različite generacije kompozita, da bismo danas došli do tzv. nanokompozita. Zahvaljujući njihovoj finoj strukturi i velikoj gustini, poboljšane su im mehaničke osobine, te su postale veoma otporne na pritisak. Dodavanjem različitih supstanci u materijal, danas postoje različite nijanse kompozitnih materijala, tako da se boja zuba može izimitirati u potpunosti. Njihova struktura omogućava laku manipulaciju, tako da se može izmodelovati svaki anatomski detalj zuba. Zahvaljujući svim ovim osobinama, bele plombe su u potpunosti potisnule sive plombe, pri čemu njihovo prisustvo u ustima pacijenta je gotovo neprimetno.

Vaš ROYAL DENTAL