Apikotomija je hirurška intervencija, koja se izvodi u lokalnoj anesteziji, a u toku koje se odseca vrh korena uklanjajući zajedno i patološki proces koji se na njemu stvorio.
Postojanje dugotrajnih karijesa, hroničnih zapaljenja zubnog živca, dugotrajna traumatska iritacija zuba i mnogobrojni drugi faktori dovode do širanje infekcije iz zuba u tkivo koje se nalazi oko vrh(ov)a koren(ov)a zuba. Tada dolazi do stvaranja različitih patoloških procesa u vidu granuloma ili ciste, a svi su poznati pod nazivom periapikalne promene. Neki od ovih procesa se mogu izlečiti konzervativno, a neki ne. Glavni problem predstavlja činjenica da bez hirurške intervencije ne možemo videti o kakvom je procesu reč. On se nalazi u kosti i vidi se jedino na snimku kao rasvetljenje oko vrha korena zuba, ali bez naznaka o tome kakav patološki proces je u pitanju.
Cista se na rendgen snimku vidi kao rasvetljenje u kosti kao znak razaranja kosti
Ukoliko konzervativno lečenje, odnosno, lečenje kanala ne daje rezultate, ili se na rendgen snimku vidi velika promena, koja ne zahvata više od polovine korena zuba, a zub je strateški važan (za neku buduću protetiku, kao nosač mosta ili kukice proteze), onda se pristupa hirurškoj intervenciji – apikotomiji. Ona se izvodi u lokalnoj anesteziji. Napravi se rez u desnima do kosti, a zati se pravi rupa u kosti kroz koju se izvlači patološki proces i odseca vrh korena zuba. Zub se napuni nekim materijalom za trajno punjenje kanala, kao nakon završenog lečenja kanala kod vađenja živca, a zatim se rana ušiva. Konci se skidaju za 7 dana, a rana zarasta narednih nekoliko meseci, zato što je kost tkivo koje se najsporije regeneriše.
Zahvaljujući apikotomiji omogućava se da zub ostane i dalje u vilici. To je od veoma velikog značaja za planiranje nekog budućeg protetskog rada, jer upravo taj zub može biti ključan za odlučivanje koja vrsta protetske terapije će se primeniti. Ukoliko se apikotomija ne bi izvršila, patološki proces bi se tiho širio na račun kosti, koja bi vremenom postajala tanja i sklona prelomima. Takođe, u periodima, kada dođe do pada imuniteta, može doći do akutnog zapaljenja u hroničnom procesu, koji se manifestuje bolom, otokom, povišenom temperaturom, slabošću i malaksalošću. Sa druge strane, hronični procesi su bogati izvori patogenih bakterija, a istraživanja su pokazala veliki stepen povezanosti postojanje dugotrajnih hroničnih procesa na vrhovima korenova zuba sa hroničnim oboljenjima udaljenih organa.
Vaš ROYAL DENTAL
